Njegove teorije - diznilend za mozak! Zabavno, ali neozbiljno!
Preporuke:
95
68
2
sreda, 14 mart 2018 10:38
nema odgovora
Pa ima li boga Stivene?
Ima li tamo ičega.
(u"kratkoj povesti vremena"pokazao je kolebljivost ateiste).
n.n.
Preporuke:
42
55
3
sreda, 14 mart 2018 10:57
Miki
Citati Stivena Hoking :
- Mi smo u opasnosti da uništimo sami sebe zbog naše pohlepe i gluposti. Ne smemo gledati samo ka nama na ovom malom i sve zagađenijem i sve prenaseljenijem svetu.
- Život bi bio tragičan da nije toliko smešan.
- Najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već iluzija znanja.’
- Zapamtite da uvek gledate prema zvezdama, a ne prema svojim stopalima. Pokušajte razumeti ono što vidite i uzroke postojanja svemira. Budite znatiželjni i koliko god se život činio teškim, uvek postoji nešto što možete učiniti i uspeti u tome. Važno je ne odustajati.
- Rad daje smisao i svrhu i život je prazan bez njega.
- Postoji stvarna opasnost da bi kompjuteri mogli razviti inteligenciju i preuzeti stvari u svoje ruke. Mi hitno trebamo razviti direktne konekcije prema ljudskom mozgu kako bi kompjuteri mogli dodati nove stvari ljudskoj inteligenciji umesto da joj budu suprotnost.
Preporuke:
103
50
4
sreda, 14 mart 2018 12:10
Konacno
ce saznati odgovor na sva pitanja.
Preporuke:
18
3
5
sreda, 14 mart 2018 12:16
@Miki
O vecini toga sto je za Hokinga bio aforizam, jedan cika, koji je preminuo na isti dan, je pisao neuporedivo pametnije.Fizicar van fizike je los pisac.
Preporuke:
9
9
6
sreda, 14 mart 2018 12:20
Kole
Ne postoji pravi naučnik na svetu, koji bi postavljanje teorija bez naučno izvedenih dokaza uvrstio u nauku. A ovaj lik je ceo život zgrtao milione na teoriji o RUPI !!! Sramota za nauku, iako većina naučnika zbog licemerstva to neće javno reći!
Preporuke:
27
18
7
sreda, 14 mart 2018 12:22
..realno
Da li se izmirio s Bogom i pokajao, još se ne zna. Končinu mnogih svetskih velikana drže u tajnosti, radi održavanja mita. Koliko je ateista i jeretika poludelo pre smrti ? Aristotel je navodno skončao skokom u more iz očajanja što nije uspeo da objasni plimu i oseku. To je bilo dato mladom Njutnu, koji je tada posedovao veru i smirenje. U starosti je pokušao da odgonetne ono za šta u Svetom Pismu stoji, da ni angelima nije poznato (smak sveta). Svet sa vlastitom i prolaznošću svoje slave, nastoji da održi sopstvene mitove. Gnosticizam naročito gaje Britanci i njihove škole i njime kontaminiraju znatan deo sveta. Premda je davno ukazano na pogubnost takvog samomnjenja i visokoumlja...
Preporuke:
16
8
8
sreda, 14 mart 2018 15:08
Srbin crnac, ateista
Ako nešto kontaminira društvo i ljudski um onda je to lažni fundamentalizam novopravoslavaca. Ko to kaže da se Hoking posvađao s "Bogom"?
Poređenja radi, jedan čovek se ne može svađati sa aždajama ukoliko ne veruje da aždaje postoje, bar onako kako su neki drugi ljudi zamislili njihov izgled i postojanje.
Preporuke:
13
11
9
sreda, 14 mart 2018 16:14
@Srbin, crnac, ateista
To poredjenje sa azdajom je apsolvirano pre jedno 1000 godina, a vecinu onoga sto nauka kaze ne mozes ni da zamislis i za tebe i veliku vecinu ljudi ostaje neproverljivo.
Preporuke:
5
3
10
sreda, 14 mart 2018 16:46
Causa Spectandum
@ Srbin crnac, ateista
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista. Verovatno ateisti i saudijci vode mrtvu trku za prvo mesto u ne uvazavanju bilo kakvih razlicitosti.
Preporuke:
8
5
11
sreda, 14 mart 2018 17:37
Zoran Đorđević
Grešna mi duša, a njemu neka je laka zemlja, ali mogu da se kladim da bi on svu svoju pamet menjao za pamet i telo nekog vodoinstalatera ili poštara.
Preporuke:
6
4
12
sreda, 14 mart 2018 19:09
Zvonimir Bgd
Mnogi su ga smatrali najvećim živim naučnikom na svetu.
Bio je (i ostao) apostol svetske NAUKE. Kroz naučnu praksu posle višedecenijskog analitičkog rada i neprevaziđenih promišljanja o kosmosu i prirodnim zakonima, zaključio da Bog ne postoji. Ovim je ostao na tragu prosvetiteljskog XVIII veka Voltera nazvanog "zlatnim vekom" čovečanstva kada se izašlo iz srednjovekovnih dogmi. Još od tada je čuvena krilatica nauke i prosvetiteljstva da "Nije Bog stvorio čoveka, već je čovek stvorio Boga"! Ekskluzivizam "nepogrešivosti" crkava, inkvizicija, verski ratovi, savremeni fundamentalizam itd, samo su izraz manipulacije u okretanju jednog naroda protiv drugog. Dogme su brana napretku civilizacije.
Slava mu!
Preporuke:
14
8
13
sreda, 14 mart 2018 19:19
Zvonimir Bgd
Causa Spectandum
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista.
Ne. Upravo obrnuto. Istorija teizma pokazuje agresivnost i nametljivost, te razdvaja "nas pravoverne" i sve ostale "jeretike". Ateisti ne omalovažavaju teiste, nego ih pozivaju na raspravu bez unapred postavljenih aksioma, dogmi.
Ovo su lako proverljive činjenice.
Preporuke:
9
7
14
sreda, 14 mart 2018 19:32
Onako usput
Tužno je čitati većinu komentara. Povodom smrti slavnog fizičara i matematičara Stivena Hokinga, treba reći samo da je otišao jedan div u Fizici i Matematici čija su dela ostavila veliki trag u modernoj nauci. I ako teško bolestan u godinama kada je mogao da se raduje životu i radu koji je toliko voleo i cenio, uspeo je uz pomoć savremenih sredstava da prenese ono što je njegov izuzetni um razumeo i osećao.
Preporuke:
10
3
15
sreda, 14 mart 2018 20:21
teletabis
Pročitao sam komentare i sad sam u dilemi: ili smo neobrazovani (glupi) ili smo stvarno retardirana nacija?
Preporuke:
14
3
16
sreda, 14 mart 2018 20:32
@Zvonimir Bgd
Da Hriscani nisu "izmislili" savrsenog Boga koji stvara iz Nicega i cija tvorevina mora slediti neke zakonitosti i bavili se pitanjem odnosa izmedju zakona i slobode (volje)ne bi nikakve nauke bilo(Grcima nikada ne bi palo na pamet da se priroda moze matematizovati), kao sto se nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta, niti bi bilo ideje slobodne volje i na njoj zasnovanog prava.Nauka je gora gospodarica od teologije, zahvaljujuci svojim tehnoloskim posledicama i ekonomizaciji drzave i svodjenja istorije na progresizam uspovastavila se paradigma koja svo znanje svodi na naucno, a sve ostalo je proterano u (opstu)"kulturu"(to sto postoji filozofija i ima i svoj fakultet, ne znaci da ima bilo kakav znacaj).Nauka, za razliku od religije i filozofije je bila dobrodosla i u nacizmu i staljinizmu, posebno ako proizvodi oruzje.Kadgod je izasao izvan okvira fizike i bavio se "opstim" temama, Hoking je bio na nivou srednjoskolca.Tesko da ce acelerator opobiti Boga ili objasniti umetnost.
Preporuke:
2
6
17
sreda, 14 mart 2018 21:10
@ Zvonimir Bgd
"...Kroz naučnu praksu posle višedecenijskog analitičkog rada i neprevaziđenih promišljanja o kosmosu i prirodnim zakonima, zaključio da Bog ne postoji. Ovim je ostao na tragu prosvetiteljskog XVIII veka Voltera..."
O pitanju zašto postoji Univerzum, Stiven Hoking kaže:
„Ako na to nađemo odgovor to bi bio najveći trijumf ljudskog razuma jer bi tada poznavali misao Boga i znali bi duh Boga (Iz „Kratke istorije vremena“, 1988. godine).
Preporuke:
2
1
18
sreda, 14 mart 2018 22:12
Zvonimir Bgd
Nepotpisanom:
Ko je na kom "nivou" vidi se u vašem problemu sa hronologijom. U vreme Grka o kojima pišete nije bilo ni govora o hrišćanstvu jer Isus Hristos, ako je postojao, nije još bio ni rođen, a ponajmanje hrišćanstvo kao pokret pod Rimom potlačenih. O vašoj pogrešnoj predstavi da se nauka "nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta" ne vredi raspravljati, jer je činjenično netačna.
Nauka kao plod razvoja misaone svesti ljudi za razliku od svih drugih živih bića na Zemlji, ne mora sama po sebi uvek značiti progres. To zavisi od rezultata koje donosi. Ona je put ka progresu. A zloupotrebe su nešto drugo i postoje u svim vidovima ljudske delatnosti.
Preporuke:
1
3
19
sreda, 14 mart 2018 22:20
brlj
Zapad nikako ne oskudeva u lažnim prorocima. Po tome koliko puta su `predskazali` smak sveta ( i omanuli), zaista imaju, nesravnjeno `liderstvo` ?!
Pitanje je, koliko su i činjenice o smrti Hokinga tačne. Mogli su (a možda i jesu) da ga održavaju u životu na `aparatima`. A ovaj dan im baš dođe `zgodan` - rođendan A. Ajštajna, datum smrti K. Marksa i sl. Iz te svetske `elite` se čuje, da za slučaj novog svetskog rata, kreću - na Mars ? Britanska premijerka izdaje Rusiji `ultimatum`, Tramp tviterom menja Tilersona, A. Merkel dobija 4. mandat. Najavljuju `opasnu` geomagnetsku buru, sa `eskalirajućim` efektima i sl.
Spremaju li neku novu `avanturu` za dan predsedničkih izbora u Rusiji 18.03. o.g. ?
S. Hoking može da bude "apostol" - samo Sotone. Izgradili su od njega `ikonu` anti-hrišćanskog i ateističkog neoliberalizma ?! A koja `nauka` ga je održala 5o godina, nasuprot prognozama naj-naučenijih doktora ? Ona od Harija Potera ? Bolje mu upalite sveću za dušu, neće škoditi...
Preporuke:
1
0
20
četvrtak, 15 mart 2018 02:09
Zvonimir Bgd
Nepotpisanom:
Moj komentar ne čitate pažljivo, jer bi ste uočili da sam napisao "posle višedecenijskog analitičkog rada... zaključio je...".
Knjigu iz koje ga citirate Hoking je napisao pre više od 30 godina! On nije tada umro. Živeo je, radio, proučavao dalje, promišljao, te došao do navedenog zaključka koji je, ujedno, i njegova poslednja reč po tom pitanju.
Preporuke:
0
2
21
četvrtak, 15 mart 2018 09:19
Kole
za: Zvonimir Bgd
Zvonimire, ti si očigledno amater i za nauku i za religiju!
Prvo, kad je u pitanju nauka, proglašavaš Hokinga ''apostolom nauke'', a čak ni naučna zajednica njegove radove ne smatra naukom, nego teorijom, te stoga nikad nije niti razmatrano pitanje dodele Nobelove nagrade za njega! Apostol nauke bez Nobelove nagrade! Kako! Pa nema naučne radove, nego samo ''pričam ti priču'' o crnim rupama! Trgovac crnim rupama i ništa više! Uspešan trgovac! Veoma!
Drugo, za Isusa Hrista na jednom mestu u komentaru napominješ ''ako je postojao''! Amaterski! Čak ni najveći ateisti, ni druge religije, niti naučnici ne poriču Njegovo postojanje, jer je on istorijska Ličnost koja je postojala, rođena u Rimskom carstvu, u Judeji za vreme cezara Augusta i cara Iroda, o čemu postoji mnoštvo pisanih dokumenata u rimskim letopisima, ali i u judejskim dnevnicima događaja...
a ti se još uvek češeš po glavi...
Preporuke:
7
2
22
četvrtak, 15 mart 2018 12:20
Onako usput
Umesto raznih teza i antiteza povodom odlaska velikog naučnika Stivena Hokinga, setio sam se reči poznatog istoričara umetnosti Keneta Klarka iz njegovog grandioznog dela "Civilizacija": - Verujem u Bogom dane genije pojedinaca i cenim društvo koje im je omogućilo postojanje.
Preporuke:
2
0
23
četvrtak, 15 mart 2018 13:30
@ Kole
Kole, ti kolegu komentatora Zvonimira Bg nazivaš amaterom za nauku a ti svojim pisanjem pokazuješ još veći amaterizam. Kažeš da Hoking nema naučna dela nego samo teorije. I još se podsmevaš njegovim teorijama o Kosmosu i crnim rupama. A ne znaš da se na osnovu njegove teorije vrše istraživanja Vasione i otkrivaju potvrde njegovih teoretskih tvrđenja. I Ajnštajn je dao samo Teoriju o Relativitetu pa se to smatra fundamentom moderne fizike. Lako je podsmevati se jednom fizički hendikepiranom naučniku, ali treba poštovati njegov briljantni um. A što se tiče Nobelove nagrade, koliko naučnika je ostalo bez te nagrade iako su je zaslužili. Uzmimo samo našeg najvećeg naučnika Nikolu Teslu koji je dao stotine izuma i otvorio novu eru u Elektrotehnici i telekomunikacijama. A njegov bivši asistent Markoni je uzeo nešto iz njegovih istraživanja i dobio Nobelovu nagradu za otkriće radija. I za to postoje neki "principi" koji ne služe na čast nijednom društvu koje drži do svog ugleda i objektivnosti.
Preporuke:
3
0
24
četvrtak, 15 mart 2018 14:05
@Onako uspu
Zanimljivo da koncept genija Kant vezuje samo za umetnike, a ne i za naucnike, zasto sto akcenat stavlja na mogucnost prenosa znanja, dakle institucije, dakle drzave, a ne na stvaralastvo.Logicka veza postoji izmedju ucenja nauka i novih uvida, ali ne i izmedju ucenja umetnickih tehnika i istorije umetnosti i stvaranja originalnog dela.U osnovi lezi odnos slobode kao drzave, umetnosti i nauke, a razresenja nude Hegel i Marks.I za jednog i za drugog genije je samo ogranicenje slobode, kod Hegela prirodom, kod Marksa drustvenom ulogom.I za jednog i za drugog je sloboda iznad genijalnosti i zapravo genijalnost je samo dokaz da ljudi nisu slobodni, za Hegela u drzavi, za Marksa od drzave.Sam sam sklon da kazem da kada je genije nastupio na scenu u umetnosti, samo je bilo vreme kada ce ga naslediti neki saljivdzija (Disan), a onda budala (Abramoviceva)
Preporuke:
2
1
25
četvrtak, 15 mart 2018 14:23
@Zvonimir Bgd
Nisam razumeo ovo oko Grka?Ja sam Vam napisao da Grci nikako nisu mogli da prirodu shvate kao matematicku zakonitost.Celokupna evropska kultura nastala je iz samo jednog pitanja koje je hriscanstvo donelo sa svojom idejom savrsenog Boga koji stvara iz Nista, a to je pitanje odnosa razuma i volje kod Boga, da li je bozija volja potcinjena bozijem razumu ili ga prevazilazi i Bog moze da cini sta hoce (pitanje bozije objave, bozije intervencije...).Samo iz toga se izrodilo pitanje o tome da li je njegova tvorevina i sama nekako savrsena i sledi neke zakone, dok se pitanje razuma, volje i zakona spustilo na nivo coveka, a i to se desilo zato sto hriscanstvo u svojoj univerzalnosti nije moglo da objasni postojanje politicke pored crkvene vlasti, pa se javila ideja o drzavi kao sredstvu za olaksanje zivota na zemlji, cime covek prestaje da se shvata kao politicko bice i pocinje da se razumeva kao bice zajednice, cime se otvara prostor za koncepcije prirodnog prepolitickog stanja, a time...
Preporuke:
0
0
26
četvrtak, 15 mart 2018 14:36
@Zvonimir Bgd
...i ideja da je drzava nesto nametnuto i da covek moze biti covek i van nje.Pitanje Strasnog suda je linearizovalo istoriju i uvelo ideju njenog kraja, otvorilo pitanje statusa onih pre bozije objave, sto je u osnovi onoga sto mi nazivamo "istorijskim tumacenjem", i u pokusajima da se otkrije vreme drugog Isusovog dolaska, ideju zakonitosti istorije.Dakle sve ove ideje, prirode kao zakona, slobode volje kao zakona, istorije, zakonitosti i kraja istorije, drzave kao sredstva...sve je to izraslo iz hriscanstva i pitanja odnosa izmedju bozije volje i razuma.Ni jedna druga kultura nije mogla da razvije te koncepte.Uzmite "Fizike" iz srednje skole, pa nadjite jedan zakon koji nosi ime po nekome ko nije iz hriscanskog sveta.Temelji nauke su apsolutno u hriscanskom svetu, a ne u Africi, Indiji,Kini...ni jedna od tih civilizacija nije mogla da se uzdigne do zasnivanja onoga sto se danas naziva naukom.
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 15 mart 2018 15:50
Onako usput
Za: (@ Onako usput)
Zahvaljujem na dopuni mog komentara o genijima. Ja smatram i Hegela i Marksa za genijalne ljude. Ali ne bih se složio da se genijalnost može ograničiti samo na umetnost a ne i na nauku. Objašnjenje po meni je dosta jednostavno. Mi imamo mnogo učenika i studenata koji izučavaju razne nauke, mislim prvo na prirodne, ali malo ko od njih dobija ideje da nešto izmeni ili dopuni. U vreme kada je Nikola Tesla studirao u Gracu, čak ni njegov profesor Pešl nije verovao u Tesline ideje o naizmeničnoj struji. Samo Teslin istančani, rekao bih genijalni um je tu pronašao prolaz za napredak elektrotehnike. Ima tu mnogo primera kako neko svojim mislima i analizama nadje neko rešenje, koje je mnogima nevidljivo ili neshvatljivo. To je dar koji neko dobije rodjenjem i usavršava učenjem. Ja bih to nazvao genijalnošću. Ne bih se složio sa Hegelom da je genijalnost ograničenje slobode prirodom ili kod Marksa društvom. Pre bih to nazvao oslobodjenim umom pojedinaca da vide dalje.
Preporuke:
1
0
28
četvrtak, 15 mart 2018 16:37
Zvonimir Bgd kolegi Koletu 1
Kolega Kole, baš si se izblamirao ovde. Pa ti pojma nemaš o čemu pišeš niti s kim se dopisuješ. Kod mene bi već posle svog prvog komentara momentalno pao na ispitu.
Najpre, nauka je širi pojam od pojma teorije. Teorija je uži pojam i sastavni je deo nauke kao naučna teorija. Tako se i naziva. To nisu dva odvojena sveta kako ti neuko pokušavaš da ih predstaviš. Drugo, bez naučne teorije nema ni nauke, kao što je nema ni bez naučnog eksperimenta, naučne pretpostavke itd. Sve je to put do naučnih zakona, mada se i neki od njih s vremena na vreme dovedu u pitanje ili obore. U nekim naukama su naučne teorije i pretpostavke bitan naučni alat za dolaženje do činjenica. Ovo je karakteristično za društvene nauke kakva je istoriografija. Takođe i za sociologiju kao tzv. opštu uopštavajuću nauku o društvu.
Istorijska nauka nema ni jedan dokaz izveden naučnom metodom o sigurnom postojannju Isusa Hrista. Ne postoji ne mnoštvo, nego ni jedan istorijski izvor koji potvrđuje njegovo postojanje.
Preporuke:
0
0
29
četvrtak, 15 mart 2018 16:39
Zvonimir Bgd kolegi Koletu 2
Postoji delo Josifa Flavija pod naslovom "Judejske (jevrejske) starine", s kraja 1.veka n.e. koje u par odlomaka pominje tu ličnost. Ali, istoričari su skeptični prema ovom izvoru iz dva razloga. Prvi je taj što nemamo originalno delo pred sobom, davno je zagubljeno. Postoji samo srednjovekovni prepis. Drugi razlog sumnje kod naučnika istoričara koji se služe strogom istoričarskom metodologijom pri utvrđivanju prošlosti je činjenica da je ime Isusa Hrista u prepisu interpolirano (dodato) na margini teksta, te se smatra da je to volja hrišćanskog prepisivača, vekovima kasnije!
Ipak, primarni izvor o Isusu Hristu su jevanđelja, ali u mnogo čemu problematična. Preko njih se dolazi do pretpostavke o postojanju tzv. istorijskog Isusa koji je čovek i ni na koji način ga nauka ne označava kao Boga ili božanstvo.
U originalnim rimskim analima (letopisima) IZ TOG VREMENA nema ni reči o Isusu.
Prema tome, za razliku od tebe ja bar imam o šta da se češam, a ti vidi šta ćeš...
Preporuke:
0
0
30
četvrtak, 15 mart 2018 16:45
šklj
Ima kod Hokingove kontroverze i istinskog bogotražiteljstva, kakvo je postojalo i kod antičkih filozofa, pre Hrista. A neoliberali nastoje da prikažu samo neke njegove ateističke misli. A pod čijom je kontrolom bio Hoking u poslednjim godinama života ? Ateisti ne mogu da kažu da nemaju pravo izbora, između `1` kao život po Bogu i `0` (nula) kao bezbožno ništavilo...
Preporuke:
1
1
31
četvrtak, 15 mart 2018 16:50
@Onako usput
Da, ali zasto je um samo pojedinca oslobodjen da vidi dalje?Jedini pravac na koji nauka ukazuje jeste biologija i socijalno okruzenje.Ali i Hegel i Marks su filozofi, oni pitaju o pojmu genija, to je filozofsko pitanje odnosa pojedicnasti i opstosti, ovde umetnosti i umetnika-genija ili nauke i naucnika-genija, a zapravo coveka i genija.Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije.Za Marksa, posle kraja drzave, nestace svi institucionalni oblici i drustvene uloge i svaki pojedinac ce u isto vreme biti stvaralacka licnost neomedjena ulogom i institucijalnim kriterijumima.Razlika izmedju genija u nauci i umetnosti(i filozofiji)je ta sto Njutnovi zakoni opisiju zakone u prorodi, koji su objektivni i postojali bi i bez Njutna, tako da ih nije otkrio Njutn, neko drugi bi, dakle u nauci je genije zamenljiv, dok u umetnosti(i filozofiji) delo je neodvojivo od licnosti, niko ne moze da zameni Pikasa ili Nicea
Preporuke:
1
0
32
četvrtak, 15 mart 2018 16:52
Zvonimir Bgd
Nepotpisanom:
Izvinjavam se za ono u vezi sa Grcima. Još jednom sam pročitao taj vaš komentar i uvideo da sam taj deo pogrešno protumačio. Malo je mesta ovde za velike teme o kojima su biblioteke knjiga napisane, pa se dešava da ili pišemo nedovoljno jasno ili u jednom čitanju ne shvatimo poruku.
Ostalo o čemu pišete neću da negiram. Samo sam veoma skeptičan prema stavu da nauka nastaje tek sa hrišćanstvom. Mnogo šta u kulturi i umetnosti, pa i u nauci nastaje sa hrišćanstvom, ali sama nauka kao vrsta misaone delatnosti čovečanstva...?Možda je kasnije stekla pojam i status nauke, ali je suštinski njeno poreklo, po meni, daleko starije.
Inače, smatram nekom vrstom prepotentnosti zapadnjaka kada svoja dostignuća mere od sopstvenih početaka. Mnogo toga je već postojalo i od ranije, kada su svi oni bili varvarska plemena. Zapad se, doduše s pravom, ponosi na spojene tekovine helenizma, rimskog prava i hrišćanskog nasleđa u izgradnji onoga što nazivamo savremenom civilizacijom.
Preporuke:
0
0
33
četvrtak, 15 mart 2018 18:30
Onako usput
Za (@Onako usput)
"Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije..."
Ne bih se složio da geniji neće u budućnosti imati svoje počasno mesto. Možda će buduća "orvelovska" država da uklanja sve svoje gradjane koji više znaju da misle od većine, ili od "propisanih" misli za njih, ali geniji će opstati Višom voljom. Oni treba da budu zamajac i akcelerator napretka čovečanstva. Ta nova država može da propiše svojim podanicima da "misle i da smisle" ali neće svi to moći ni pod pretnjom. A što se tiče otkrića u prirodnim naukama, rekoste da, ako ne otkrije jedan, otkriće drugi. Da, ali može proći dosta vremena izmedju dva pronalazača. Naučnik Berend je to najbolje rekao o doprinosu Nikole Tesle i posledicama za svet bez tih otkrića u tom vremenu. A što se tiče genija u umetnosti i filosofiji, svet bi mogao da živi i bez tih slikara i filosofa. Možda bi se malo bolje ili lošije osećali bez njihovih dela.
Preporuke:
1
0
34
četvrtak, 15 mart 2018 20:13
@Onako usput
Ah, to niste trebali pisati.Sveli ste genija na doprinos svakodnevnom zivotu, cime ste obicnog coveka postavili za merilo genijalnosti.Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...
Preporuke:
0
0
35
četvrtak, 15 mart 2018 20:31
@Onako usput
Ali ste i potvrdili moja ranija pisanja o tome kako nauka sve gura u "opstu kulturu" bez koje se i moze.Samo jedno znajte, ta moc nauke proizilazi iz svodjenja celokupne stvarnosti na ekonomiju i istorije na progres, a ne iz neke unutrasnje snage naucnog znanja.Moze se i bez Tesle i bez Nikolausa Otoa (izumitelj motora sa unutrasnjim sagorevanjem), ali bez vlasti i politike bi bili zivotinje, tako da...
Preporuke:
1
0
36
četvrtak, 15 mart 2018 22:20
Onako usput
@ (@Onako usput)
(Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...)
I mi možemo da živimo bez one trojice. Ali bez Tesle malo teže.
PS Ne vredi trošiti vreme na ove komentare kad ih slabo čitaju. Čitaoci su napisali šta su hteli do juče pre 17 časova. Pozdrav.
.jpg)
Ima li tamo ičega.
(u"kratkoj povesti vremena"pokazao je kolebljivost ateiste).
n.n.
- Mi smo u opasnosti da uništimo sami sebe zbog naše pohlepe i gluposti. Ne smemo gledati samo ka nama na ovom malom i sve zagađenijem i sve prenaseljenijem svetu.
- Život bi bio tragičan da nije toliko smešan.
- Najveći neprijatelj znanja nije neznanje, već iluzija znanja.’
- Zapamtite da uvek gledate prema zvezdama, a ne prema svojim stopalima. Pokušajte razumeti ono što vidite i uzroke postojanja svemira. Budite znatiželjni i koliko god se život činio teškim, uvek postoji nešto što možete učiniti i uspeti u tome. Važno je ne odustajati.
- Rad daje smisao i svrhu i život je prazan bez njega.
- Postoji stvarna opasnost da bi kompjuteri mogli razviti inteligenciju i preuzeti stvari u svoje ruke. Mi hitno trebamo razviti direktne konekcije prema ljudskom mozgu kako bi kompjuteri mogli dodati nove stvari ljudskoj inteligenciji umesto da joj budu suprotnost.
Poređenja radi, jedan čovek se ne može svađati sa aždajama ukoliko ne veruje da aždaje postoje, bar onako kako su neki drugi ljudi zamislili njihov izgled i postojanje.
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista. Verovatno ateisti i saudijci vode mrtvu trku za prvo mesto u ne uvazavanju bilo kakvih razlicitosti.
Bio je (i ostao) apostol svetske NAUKE. Kroz naučnu praksu posle višedecenijskog analitičkog rada i neprevaziđenih promišljanja o kosmosu i prirodnim zakonima, zaključio da Bog ne postoji. Ovim je ostao na tragu prosvetiteljskog XVIII veka Voltera nazvanog "zlatnim vekom" čovečanstva kada se izašlo iz srednjovekovnih dogmi. Još od tada je čuvena krilatica nauke i prosvetiteljstva da "Nije Bog stvorio čoveka, već je čovek stvorio Boga"! Ekskluzivizam "nepogrešivosti" crkava, inkvizicija, verski ratovi, savremeni fundamentalizam itd, samo su izraz manipulacije u okretanju jednog naroda protiv drugog. Dogme su brana napretku civilizacije.
Slava mu!
Causa Spectandum
Vazna osobina ateizma je njegova agresivnost i nametljivost. Po tom jasno razdvajanje "nas" i "ostalih", odnosno nize vrednovanje i otvoreno omalovazavanje neateista.
Ne. Upravo obrnuto. Istorija teizma pokazuje agresivnost i nametljivost, te razdvaja "nas pravoverne" i sve ostale "jeretike". Ateisti ne omalovažavaju teiste, nego ih pozivaju na raspravu bez unapred postavljenih aksioma, dogmi.
Ovo su lako proverljive činjenice.
O pitanju zašto postoji Univerzum, Stiven Hoking kaže:
„Ako na to nađemo odgovor to bi bio najveći trijumf ljudskog razuma jer bi tada poznavali misao Boga i znali bi duh Boga (Iz „Kratke istorije vremena“, 1988. godine).
Ko je na kom "nivou" vidi se u vašem problemu sa hronologijom. U vreme Grka o kojima pišete nije bilo ni govora o hrišćanstvu jer Isus Hristos, ako je postojao, nije još bio ni rođen, a ponajmanje hrišćanstvo kao pokret pod Rimom potlačenih. O vašoj pogrešnoj predstavi da se nauka "nije ni konstituisala izvan hriscanskog sveta" ne vredi raspravljati, jer je činjenično netačna.
Nauka kao plod razvoja misaone svesti ljudi za razliku od svih drugih živih bića na Zemlji, ne mora sama po sebi uvek značiti progres. To zavisi od rezultata koje donosi. Ona je put ka progresu. A zloupotrebe su nešto drugo i postoje u svim vidovima ljudske delatnosti.
Pitanje je, koliko su i činjenice o smrti Hokinga tačne. Mogli su (a možda i jesu) da ga održavaju u životu na `aparatima`. A ovaj dan im baš dođe `zgodan` - rođendan A. Ajštajna, datum smrti K. Marksa i sl. Iz te svetske `elite` se čuje, da za slučaj novog svetskog rata, kreću - na Mars ? Britanska premijerka izdaje Rusiji `ultimatum`, Tramp tviterom menja Tilersona, A. Merkel dobija 4. mandat. Najavljuju `opasnu` geomagnetsku buru, sa `eskalirajućim` efektima i sl.
Spremaju li neku novu `avanturu` za dan predsedničkih izbora u Rusiji 18.03. o.g. ?
S. Hoking može da bude "apostol" - samo Sotone. Izgradili su od njega `ikonu` anti-hrišćanskog i ateističkog neoliberalizma ?! A koja `nauka` ga je održala 5o godina, nasuprot prognozama naj-naučenijih doktora ? Ona od Harija Potera ? Bolje mu upalite sveću za dušu, neće škoditi...
Moj komentar ne čitate pažljivo, jer bi ste uočili da sam napisao "posle višedecenijskog analitičkog rada... zaključio je...".
Knjigu iz koje ga citirate Hoking je napisao pre više od 30 godina! On nije tada umro. Živeo je, radio, proučavao dalje, promišljao, te došao do navedenog zaključka koji je, ujedno, i njegova poslednja reč po tom pitanju.
Zvonimire, ti si očigledno amater i za nauku i za religiju!
Prvo, kad je u pitanju nauka, proglašavaš Hokinga ''apostolom nauke'', a čak ni naučna zajednica njegove radove ne smatra naukom, nego teorijom, te stoga nikad nije niti razmatrano pitanje dodele Nobelove nagrade za njega! Apostol nauke bez Nobelove nagrade! Kako! Pa nema naučne radove, nego samo ''pričam ti priču'' o crnim rupama! Trgovac crnim rupama i ništa više! Uspešan trgovac! Veoma!
Drugo, za Isusa Hrista na jednom mestu u komentaru napominješ ''ako je postojao''! Amaterski! Čak ni najveći ateisti, ni druge religije, niti naučnici ne poriču Njegovo postojanje, jer je on istorijska Ličnost koja je postojala, rođena u Rimskom carstvu, u Judeji za vreme cezara Augusta i cara Iroda, o čemu postoji mnoštvo pisanih dokumenata u rimskim letopisima, ali i u judejskim dnevnicima događaja...
a ti se još uvek češeš po glavi...
Zahvaljujem na dopuni mog komentara o genijima. Ja smatram i Hegela i Marksa za genijalne ljude. Ali ne bih se složio da se genijalnost može ograničiti samo na umetnost a ne i na nauku. Objašnjenje po meni je dosta jednostavno. Mi imamo mnogo učenika i studenata koji izučavaju razne nauke, mislim prvo na prirodne, ali malo ko od njih dobija ideje da nešto izmeni ili dopuni. U vreme kada je Nikola Tesla studirao u Gracu, čak ni njegov profesor Pešl nije verovao u Tesline ideje o naizmeničnoj struji. Samo Teslin istančani, rekao bih genijalni um je tu pronašao prolaz za napredak elektrotehnike. Ima tu mnogo primera kako neko svojim mislima i analizama nadje neko rešenje, koje je mnogima nevidljivo ili neshvatljivo. To je dar koji neko dobije rodjenjem i usavršava učenjem. Ja bih to nazvao genijalnošću. Ne bih se složio sa Hegelom da je genijalnost ograničenje slobode prirodom ili kod Marksa društvom. Pre bih to nazvao oslobodjenim umom pojedinaca da vide dalje.
Najpre, nauka je širi pojam od pojma teorije. Teorija je uži pojam i sastavni je deo nauke kao naučna teorija. Tako se i naziva. To nisu dva odvojena sveta kako ti neuko pokušavaš da ih predstaviš. Drugo, bez naučne teorije nema ni nauke, kao što je nema ni bez naučnog eksperimenta, naučne pretpostavke itd. Sve je to put do naučnih zakona, mada se i neki od njih s vremena na vreme dovedu u pitanje ili obore. U nekim naukama su naučne teorije i pretpostavke bitan naučni alat za dolaženje do činjenica. Ovo je karakteristično za društvene nauke kakva je istoriografija. Takođe i za sociologiju kao tzv. opštu uopštavajuću nauku o društvu.
Istorijska nauka nema ni jedan dokaz izveden naučnom metodom o sigurnom postojannju Isusa Hrista. Ne postoji ne mnoštvo, nego ni jedan istorijski izvor koji potvrđuje njegovo postojanje.
Ipak, primarni izvor o Isusu Hristu su jevanđelja, ali u mnogo čemu problematična. Preko njih se dolazi do pretpostavke o postojanju tzv. istorijskog Isusa koji je čovek i ni na koji način ga nauka ne označava kao Boga ili božanstvo.
U originalnim rimskim analima (letopisima) IZ TOG VREMENA nema ni reči o Isusu.
Prema tome, za razliku od tebe ja bar imam o šta da se češam, a ti vidi šta ćeš...
Izvinjavam se za ono u vezi sa Grcima. Još jednom sam pročitao taj vaš komentar i uvideo da sam taj deo pogrešno protumačio. Malo je mesta ovde za velike teme o kojima su biblioteke knjiga napisane, pa se dešava da ili pišemo nedovoljno jasno ili u jednom čitanju ne shvatimo poruku.
Ostalo o čemu pišete neću da negiram. Samo sam veoma skeptičan prema stavu da nauka nastaje tek sa hrišćanstvom. Mnogo šta u kulturi i umetnosti, pa i u nauci nastaje sa hrišćanstvom, ali sama nauka kao vrsta misaone delatnosti čovečanstva...?Možda je kasnije stekla pojam i status nauke, ali je suštinski njeno poreklo, po meni, daleko starije.
Inače, smatram nekom vrstom prepotentnosti zapadnjaka kada svoja dostignuća mere od sopstvenih početaka. Mnogo toga je već postojalo i od ranije, kada su svi oni bili varvarska plemena. Zapad se, doduše s pravom, ponosi na spojene tekovine helenizma, rimskog prava i hrišćanskog nasleđa u izgradnji onoga što nazivamo savremenom civilizacijom.
"Obojica vide u geniju granicu slobode, u slobodnoj drzavi genije nema nikakav zadivljuci polozaj, jer je sloboda ono najvrednije..."
Ne bih se složio da geniji neće u budućnosti imati svoje počasno mesto. Možda će buduća "orvelovska" država da uklanja sve svoje gradjane koji više znaju da misle od većine, ili od "propisanih" misli za njih, ali geniji će opstati Višom voljom. Oni treba da budu zamajac i akcelerator napretka čovečanstva. Ta nova država može da propiše svojim podanicima da "misle i da smisle" ali neće svi to moći ni pod pretnjom. A što se tiče otkrića u prirodnim naukama, rekoste da, ako ne otkrije jedan, otkriće drugi. Da, ali može proći dosta vremena izmedju dva pronalazača. Naučnik Berend je to najbolje rekao o doprinosu Nikole Tesle i posledicama za svet bez tih otkrića u tom vremenu. A što se tiče genija u umetnosti i filosofiji, svet bi mogao da živi i bez tih slikara i filosofa. Možda bi se malo bolje ili lošije osećali bez njihovih dela.
(Bez Tesle su ziveli i Aristotel i Sekspir i Rembrant...)
I mi možemo da živimo bez one trojice. Ali bez Tesle malo teže.
PS Ne vredi trošiti vreme na ove komentare kad ih slabo čitaju. Čitaoci su napisali šta su hteli do juče pre 17 časova. Pozdrav.